Zaharije Zahraić ( 1834 – 1918), bio je kremanski paroh, kum čuvene vidovnjače porodice i njegova je zasluga što je Kremansko Proročanstvo sačuvano, jer ih je on kao pismen čovek zapisivao.

Kada se danas govori da je selo Kremna dala procentualno najveći broj intelektualaca u odnosu na broj stanovnika u celoj Srbiji, to je samo registorovana činjenica da ljudi koji žive uz granice, bistrijeg su uma, bržih misli i asocijalcija, jednom rečju inteligentniji. Kremna je svojim doprinoscom ,može se slobodno kazati menjala na suptila i krajnje moderan a za ono vreme i avangardan način , tokove istorije ovog regiona na pa i srpskog naicona.

Slavu su na mačevima odneli crnorukci, a ona suptila fina, psihološka priprema,koju je Zaharije obavio iz svojih malih Kremana, naoko naivnim pulsiranjem glasina putem proročanstva ostala je u javnosti nepoznata i nepriznata. I to je dokaz velemajstorskh kvaliteta superiorne igre ljudskog duha koji nije tražio ovozemaljska priznanja. Oni koji je trebalo da znaju njegove kvalitete, to su i znali i priznavali. To je u prvom redu priznao i sam veliki ratnik i evrposki intelektualac Petar I Oslobodilac, kji je pomagao Zahrarija sve do same smrti, raspitujući se o njemu i šaljući mu posebne cigare iz Soluna u hoš neoslobodjenju Kremnu, sve do same Zaharijine smtri dana 25. februara 1918.

Uzmimo samo dva biografska podatka iz života Zahrarija Zaharića. Prvi – bio je rado viđen gost i intimni prijatelj tadašnjeg beogradskog mitropolita Mihaila, dakle vrhovnog sveštenog dostojanstvenika svoga doba. Sa druge strane, mogao je u svako doba doći kod kralja Petra I Oslobodioca. I ne samo to. Upravo je kralj, još kao predendent na srpski presto imao toliko poverenja u Zaharija, da mu je poverio život svoj. Dakle, najviši mogući kontaki i prijateljstva, koja je ostvario jedan seoski prota u zabitnim Kremnma, prikazuju u drugom svetlu Zahraija Zaharića.

Uostalom ,njih je sin Petrov, kralj Aleksandar posetio u znak zahvalnosti Tarabiće nego kuću ugledne familije pokojnog popa Zahrarija. Tako je na gospodsven i državotvorni način odao priznanje velikom ratniku na veoma skrivenom polju borbe, ali čiji dopinos državi Srbiji i dinastiji je i te kako značajan.
I drugi veliki vojskovođa iz kuće Karađorđevica, Aleksandar, nakon smrt Zaharija Zaharića , učinio je čast njegovoj kući i Kremni, posetivši je već 1920. godine, dakle vrlo brzo po uspostavljanju države. Sa zahvalnošću se odnosio prema doprinosu već pokojnog prote u stvaranju nove države i povratku stare dinastije. Može li biti većeg priznanja, nego da kralj, pored ogrnomnih poslova uspostavljanja države, nađe vremena da oda poštu zaslugama jedne samozatajne ličnosti kao što je bio Zaharije Zaharić. Mnogi biografi kralja Aleksandra ne propuštaju da naglase njegove masonske veze. Da li je to nit koja povezuje kralja sa lozom Zaharića u kojoj je bilo kroz nekoliko generacija 7 – 8 sveštenika, ostaje da se razmišlja.



Dolazaka kralja Aleksandra da oda poštu Zahraiju već 1920. godine samo je pokazatelj važnosti koju je dinastija pridavala izvorištu srpskih proročanstava. nakon toga sledi pauza u odnosima koju bi trebalo što pre premostiti. U obostranom interesu.
Proročanstvo o dolasku Karađorđevića kući, koje se ovih dana obistinjuje, aktualizovalo je proučavanje Kremanskih proročanstava, koji su to predvideli, kao i niz nekih drugih događaja, veoma važnih za srpski nacionali korupus o kojima bi tek trebalo razmišljati.

Potomci dinastije će morati da se osvrnu sa poštovanjem i uvažavanjem prema porukama mudraca iz Kremana, da iz njih kao koncentrisanog kolektivnog pamćenja izvuku dalekosežne poruke za budućnost koje su sadržane u njima.

Kremanska proročanstva su odigrala do sada još neslućenu ulogu u stvaranju savremen istorije ovih prostora, osobito srpskog nacionalnog korpusa.

Današnji stanovnici Kremana moraju biti ponosni što su iznedrili jednu tako značajnu istorijsku figuru. On nije bio samo sveštenik, on je duhovno oblikovao poverene mu župljane. Imponuje njegova širokogrudost i samozatajnost.

Originalne rukopise Prote Zahraija Zaharića potrebno je pronaći da bi se uporedili sa jedinim pisanim dokumentom koji je dostupan, knjigom Dr. Radovana Kazimirovića koja je nastala 1915. godine kada je ovaj bio u poseti Proti. Za vreme njhovog razgovora zapisi su bili već davno negde sklonjeni i zakopani, pa možda Prota Zahraije nije dobro upamtio sve poruke napamet i tako stvorio neke nedoumice. Dobar deo proročanstva živi u narodu i neke poruke su u suprotnosti sa pisanim.

Osnovna ohrabrujuća poruka da će na našim prostorima nastati normalan život sa nekim vladarom – čovekom iz naroda nije baš najpreciznije rečena da bi se bolje rastumačilo kada dolazi to vreme i koji je to čovek iz naroda.

Takođe, poruke oko Višegrada nisu baš jasne. Kada se pokušavaju dešifrovati dobijaju se dva rešenja.

Oko Rusije i tog nekog ruskog cara puno je nedoumica. Pojavljuje se ime Mihajlo, ali slaganja nekih kockica ukazuje na to da možda Prota Zaharije nije dobro upamtio to pravoslavno ime čoveka koji će biti na čelu moćne Rusije i koja će pomoći napaćenoj Srbiji i koji će nas pozvati da uzmemo šta je naše. Neke analize pokazuju da Prota nije dobro upamtio ime već da se radi o jakom pravoslavnom imenu Mihailo, Vladimir ili neko prezime sa početnim slovom "M".

Kod Kremanske crkve nejasni su pojmovi gradnje i osvećenje iste. Tumačenjem poruka doalzi se do zaključka da tek sledjuje konačan završetak crvke sv. Đorđa i njeno sveštanje.

Najbitnije je da nam po porukama Kremanskog proročanstva sleduje normalan i srećan život.

Evidentno je da Kremansko proročanstvo polako postaje vredno literalno delo, jedna kulturna baština ne samo Kremana nego i srpskog naroda.

Ono je neka vrsta upozorenja šta će se desiti i uvek je aktuelno u teškim trenucima.

Smešni su zato pokušaji nekih beogradskih publicista da ga prikažu kao netačno, neistinito i izmišljeno. Evidnetno je da je ono neuništivo jer sem u knjigama živi i u narodu.

Dokaz za to je podignuti SPOMEN DOMA PROROKA u Kremnima koji svakodnevno posećuju turisti i znatiželjnici, koji sa uživanjem slušaju tribine o proročanstvu i samim Kremnima.