|
---------------------------------------------------------------------- --------------------------------------------------------------------- Pored Kremanskog proročanstva poseban fenomen Kremana je i kamena kugla, prečnika 1 m, savršenog okruglog oblika. Ona je fenomen tim više pto se takve kugle nalaze na različitim delovima naše planete, na skoro svim kontinetnima. Mnogi svetski naučnici različitih naučnih profila proučavali su ove kugle, davali pretpostavke o njihovom poreklu i postanku, ali kako su postale, odakle su došle, pta znače – svi su rekli da to ne znaju. Zaista je čudno da u današnjem veku prodora u ksomos i bit materije, u njene najsitnije komponente nauka stoji pred nama običnim kamenim kuglama.
Kugla u Kremnima je nađena na istočnom delu- uravnjenoj visoravni. Posmatrao sam pod lupom manji njen odlomak i konstatovao da se sastoji od peščara. Poslat je jedan njen deo Srpskoj akademiji nauka i umetnosti na analizu. I njeni stručnjaci su konstatovali da se sastoji od peščara. Ta se kugla raspala prilikom požara Doma proroka 2005. godine. Takve kugle se nalaze još na Jagoštici, kod Pribojske banje i na Povlenu.
Kamene kugle pravilnog kružnog oblika nađene su u Mekskiku, Kostariki, SAD-u, Australiji, Nepalu, Egiptu, Kazahstanu, pa čak i na Franc Jozesovoj Zemlji. Godine 1970 nađene su na Kritu i Karakazu ( Gruzija).
Njihova veličina varira od velićine pomorandže do kugle teške 16 tona. Najčešće su u prečniku od 1m i sve su savršeno okrugle. Javljeno je da je 17. januara 2003. godine da su posle misterioznog preletanja nekog vasionskog objektva preko ruske tajge, otpkopane majušne kugle nezemaljskog porekla u gradu Dalnegotsku. Još se ne zna da li je to bio meteorit ili delovi letećeg tanjira.
Po mišljenju nekih naučnika te su kugle stare 4000 godina, po drugima 100 000 do 500 000 godina.
Te kugle zauzimaju obično uravnjene delove zemljine površine , mahom visoravni, ali se sreću i duž rečnih tokova. Poređane su u obliku trouglova, ćetvorouglova, krugova i drugih pravilnih oblika te izgleda da su orijentisane prema stranama sveta. I takve grupacije se pružaju u desetinama kilometara. Ko ih je tako postavio, kada i zašto?
Hiljade ovih kugli su nađene duž rečnih korita ili u starom groblju u dolini reke Rio Tarabe, koja se nalazi na jugozapadnom delu Kostarike i na ostvru Kano, 9 milja od pacifičke obale. Neke od nih su udaljene 50 milja od najbližih kamenoloma- granitnih stena od kojih su kugle izgrađene. Kako su tako teške kamene kugle mogle biti prenete na tako veliku razdaljinu od kamenoloma, ako od nih potiču ? I danas posetioci Kostarike mogu videti ove kugle u Nacionalnom muzeju i pred kućama imućnijih Kostarikanaca.
Anatoli Garšits izveštava da su radnici koji su krčili tropsku džunglu u centralnoameričkoj republici Kostariki za plantaže banana naišli na gigantske kamene sklupture pravilnih okruglih oblika. Najveća od nih je težila 16 tona. Najmanje kugle nisu bile veće od 10 sm u prećniku. Sve su bile savršeno pravilnog kružnog oblika i poređane u skupine od 3 do 5 kugli.
Jedna takva kugla pronađena je 1970 god. u Gvadalhari bila je poslata Američkom univerzitetu države Njujork gde je rasećena i brižljvo analizirana. U njoj nisu zapaženi nikakvu tragovi ljudske materijalne kulture. Naučnici sa puno pozdanja su izjavili da te kugle nisu načinila ljudska bića, a i unutrašnja struktura tih kugli je veoma složena. U njima su nađene čestice metala čije osobine nisu razjašnjene.
Sa stanovišta geografije te kugle nisu stvorene radom prirodnih, geomorfoloških sila. NIsu, naime, otkinuti delovi stena koje su vodeni tokovi nosili, krunili i zaobljavali , kao što rade sa manjim delovima stena koje u toku dugog rečnog toka preobraćaju u valutke – zaobljene delove. Pa i ti valuci su obično male veličine, uglačanog, ali pljosnatog oblika. Nigde u rečnim tokovima nije nadjen valutak pravilnog kružnog oblika prečnika 1 m, a nekmoli težak 16 tona. Pa ni u prošlosti, pri izrazito velikim pluvimetrijskim režimima, nisu postojale tako velike reke koje su mogle valjati tako velike blokove, zaobljavati i davati im savršeno pravilan kružni oblik. Sa puno kompetentnosti možemo tvrditi da ovako velike kamene kugle pravilnog kružnog oblika nisu mogle biti izgrađene radom prirodnih, geomorfoloških sila.
Neki geolozi kažu da su te kugle nastale kao posledica produđenih vulkana Centralne Amerike, pre 25 do 40 miliona godina. Lava i užareni pepeo tih vulkana pokrili su ogromne teritorije. Staklaste čestice izbačene iz vulkana počele su da stvaraju loptaste tvorevine koje su kasnije preobraćene u kugle. Ali kako objasniti postanak kamenih kugli udlajenih hiljdama kilometara od tih vulkana i to na drugim kontinentima? I kako to da se iz haotične vulkanske lave mogu stvarati kamene kugle pravilnog kružnog oblika ? Očigledno je da je to obična fantazija lišena objektivnih naučnih kriterijuma – dokaza.
Glavni asistent istraživač u Centralnom geološkom institutu za istraživanje retkih metala Jelena Matvejeva kaže da su se te kugle pojavile na površini Zemlje kao rezultat eksfolijacije tj. sferoidalnog ljuštenja stena. Dosita, nisu retki slućajevi stena zaobljenog oblika nstali ljuštenjem stenovitih slojeva i to mahom peščara. Ali ti oblici nikad nisu pravilnog sferoidalnog oblika i prečnika 1m. Na njima se jasno zapažaju slojevi koji se ljušte i nikad te kugle nisu lopte pravilnog oblika i savršeno uglačane.
Te kugle iritiraju ljudsku radoznalost time što izgledaju proste i jednostavne, ali neobjašnjive. A čovek današnje civilizacije tako spektakularnih uzleta u nepoznato ne može da se pomiri sa nesposobnošćui objašnjenja postanka i svrhe ovih kugli. A kad to ne može, on pribegava lakšem metodu: priziva u pomoć fantaziju. A fantazija može sve da objasni. Ona nema prepreka.
Tako, bilo je rešireno verovanje da su te kugle igrčke bogova ili divoa. Verovalo se , naime da su postojali ljudi didovske snage kadri da pokrenu i nose takve kugle. Doista, u grčkoj mitologiji pominje se jednooki div Polifem. Možda su njihovi naslednici Jetiji na Himalajima. Ali nema podataka da su takva bića postojala niti da su raspolagala alatima za izradu ovih kugli.
U 15 stoleću su živeli preci Indijanaca, Inka i Maja. Teško se može verovati da su oni mogli napraviti tako mnogo kugli bez specijalnih alata, mada je kultura tih naroda bila prilično razvijena. Da li je moguće da je neka druga civilizacija, nepoznata nauci, živela na teritoriji Kostarike? A ko je izgradio te kugle na drugim kontinentima?
Intenzivno otkopavanje ovih kugli obelodanilo je neverovatne činjenice. Pre svega, na mestima gde su kugle otkopane nisu nađeni nikakvi predmeti napravljeni ljudskom rukom, ako lonci ili dekorativni predmeti. Znači narod, nije imao nikakve veze sa tim stenovitim kuglama.
Pošto su kugle bile grupisane u oblicima koji podsećaju na konstelacije nebeskih tela,pomislilo se da su one astronomske opservatorije – neki planetarijum izgrađen od neke druge civilizacije. Ta hipoteza je bila najpopularinija. Posetioci iz medjuplanetarnih prostora sa mesta gde se nalaze kugle odabrali za svoj kosmodrom, a kamene kugle su bile granične linije za određivanje njihovog kursa. Mnogi istaživači smatraju da je to moderna oprema koja je postojala u tom vremenu i smatraju da godinama bi trebalo čekati dok se ti gosti i međuplanetarnog prostora ponovo ne pojave na tim mestima.
Jedan od istraživača ovog fenomena doktror bioloških nauka Valentin Glazkov kaže da kruže neverovatne priče o stotinama tih kugli : da postoje polja nekih anomalija oko tih kugli kod kojih električni aparati polude ( rade poremećeno), časovnici se zaustavljaju, a ponašanje živih organizama postaje nenormalno. Osobe koje posećuju mesta na kojima su te kugle osećaju ubrzani puls, poremećaj sna i manjak memmorije. Stižu i drugi senzacionalni izveštaji: da su te kugle podešene na naročite talase za odašiljanje poruka u kosmički prostor, oni koji duže dodiruju te kugle bivaju izlečeni od dugotrajnih bolesti, drugi su postajali neverovatno srećni i rasterećeni napetosti i tegoba koje su ih dugo mučile. Nekima koji su pri dodiru tih kugli izražavali želje, one su se ostvarilvale. Mnoga takva mesta su postala prava hodočašća kojima su hrlile mase ljudi.
Naš ekstrasens Mina Minić je viskom ispitivao kamenu kuglu u Kremnima. Po njemu, dodir kugle izaziva pojačanu cirkulaciju krvi. Za ostvarivanje želja posetilac bi trebalo da stavi ruke na kuglu, intenzivno zamisli željui tri puta udahne kroz nos.
Fenomen pomenutih kugli ostao je do danas nerazjašnjen. Skoro jednoglasan stav svih naučnih raznih specijalnosti je da se ne za ko je i kada te kugle izgradio, čemu su služile, kako su prenošene na udaljena mesta , zašto su grupisane u pravilne geometrijske oblike i kako su razasuti po svim delovima Zemlje.
Šteta je što se kremanska kugla raspala u podmetnutom požaru, i sada se može videti samo u delovima. Možda u njoj leže neke isceljiteljske moći koje nisu dovoljno proverene. Kako je intuicija navela neke osobe da spontano polažu ruke na tu kuglu očekujući od nje isceljenje. I pored svih istraživačkih napora priroda je tvrdoglavo tajanstvena. Možda se i tu sreću reči kremanskih proroka da će ljudi svuda tražiti leka za svoje bolesti, a on će biti svuda tu oko nas. Najznad, čini nam se da bi bio uputan apel : da ljudi koji imaju novčanih sredstava pomognu da se jedna od pomenutih kugli otkopa i prenese u Dom proroka, koji je već izgrađen. To neće biti velika sredstva, ali ih sadašnji vlasnik Doma nema. Čovek koji je zapalio Dom proroka , dom božijih glasnika, i sam je surovo kažnjen strašnim opekotinama prilikm svog zlodela.
Priredio: Dr Radovan Ršumović
|
